Pasivno pušenje 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: poljoprivredni fakultet

Šta je pasivno pušenje?
Pasivno pušenje je udisanje dima cigareta koje drugi ljudi puše. Kada duvanski dim zagadi vazduh, posebno u zatvorenim prostorijama, udišu ga svi, tako da su i pušači i nepušači izloženi njegovom štetnom dejstvu. Zbog toga što dim udišu ljudi koji ne puše naziva se nevoljno ili pasivno pušenje. Kada udišete taj dim to je kao da pušite.
Hemijski sastav duvana:
U zavisnosti od vrste i obrade duvana zastupljenost nikotina je 1-4%,ugljenik hidrata 2-20%,organskih kiselina 5-17%,proteina 1-13%,
etarskog ulja 0,1-0,7% .Pri pušenju duvana vrši se njegova suva destilacija pa se pri oslobađajuugljenik(II)-oksida,aniline,piridin,akrolein,čađ,kancerogeni ugljenovodonici,etarska ulja,sirćetna,ugljena,cijanovodonična kiselina...
Autopsija jednog ubice:
1.Acetaldehid -nadražuje disajne puteve
2.Akrolein -nadražuje disajne puteve
3.Acetoin -rastvarač
4.Naftilamin-metanol -raketno gorivo
5.Di-metil nitrozamin naftalin -otrov protiv moljaca
6.Nikotin -herbicid i insekticid
7.Kadmijum -koristi se u baterijama
8.Ugljen-monoksid -ima ga u izduvanim gasovima
9.Benzopiren vinil-hlorid -u proizvodnji plastičnih masa
10.Živa -u termometrima
11.Cijanovodonična kiselina -u gasnim komorama
12.Toluidin amonijak -deterdžent
13.Uretan toluen -industrijski razređivač
14.Arsenik -jak otrov
15.Dibenzakridin fenol butan -radioaktivni element
16.Stiren ddt -insekticid
17.Katran -najkarcerogeniji
18.Olovo -ima ga u benzinu
Nikotin:
Sve cigarete na tržištu sadrže od 6-11 mg nikotina. Pušač tipično apsorbuje 1-3 mg. Ako se puši 1 kutija/dan, pušač apsorbuje 20-40 mg. nikotina u danu i podiže koncentraciju nikotina u plazmi od 23 – 35 ng/ml do posle podne. Posle popušene cigarete nivo nikotina u mozgu se naglo poveća, tako da se nivo nikotina u krvi može promeniti od veoma niskog do visokog. Posle toga nivo nikotina opada, prvo zbog distribucije uz pomoć krvi kroz telo (kroz nekoliko minuta), a onda kroz metabolizam (kroz nekoliko sati). Vreme poluraspadanja nikotina je približno 2-4 sata. Naučnici veruju s jedne strane, da je brzi porast nivoa nikotina značajan za efekte nikotinske euforije i povećava potencijal zavisnosti, a sa druge strane, simptomi apstinencijalne krize da su u relaciji sa smanjenjem nivoa nikotina ispod izvesnog praga. Nikotin aktivira receptore u mozgu i na taj način difuzno modifikuje aktivnosti. Ljudi puše i iz drugih razloga a ne samo zbog psihoaktivnog potencijala nikotina ( ne gledaju na njega kao na drogu ).
U hemijskom pogledu nikotin je spoj piridina i metil-pirolidina. U vodi je rastvorljiv. Dobro se resorbuje prekosluzokoža (usta, želuca, respiratornih puteva) i intaktne kože. Značajne količine nikotina (80-90%) razgrađuju se u jetri, a nešto manje u plućima i bubrezima. Najznačajniji (kao marker) metabolit nikotina je kotinin. Jedan deo nikotina (4-13%) u nepromenjenom obliku izlučuje se preko mokraće. Manje količine nikotina dokazane su u mleku i znoju. Koncentracija nikotina u krvnoj plazmi, teških pušača, varira između 30-40mg/ml. Nikotin u prvom redu deluje na nervno tkivo, odnosno delovanje je vezano za reakciju sa nikotinskim receptorima koji su smešteni na nivou interneuralnih sinapsi centralnog nervnog sistema i ganglija vegetativnog nervnog sistema. Efekti nikotina, koji proizilaze od njegove reakcije sa nikotinskim receptorima zavisni su od upotrebljene doze. U malim dozama on ih stimuliše, u većim dozama njegovo delovanje je dvofazno: u početku izaziva stimulaciju a posle toga dovodi do depresije. Nikotin stimuliše još dva centra u produženoj moždini: centar vagusa i emetički centar. Ova dejstva nikotina su od posebnog značaja za nastajanje neprijatnih simptoma kod početnika-pušača ili kod teških pušača koji preteruju u pušenju. Može se reći da su efekti nikotina vrlo kompleksni i ponekad između sebe antagonistički. Njegovi efekti po organima su: Centralni nervni sistem –tremor, grčevi; respiratorni sistem – stimulisano disanje, povećanje bronhijalne sekrecije; kardiovaskularni sistem – bradikardija, kasnije tahikardija, aritmije, porast krvnog pritiska a posle smanjenje pritiska, vazokonstrikcija koronarnih sudova; gastrointestinalni trakt – mučnina, povraćanje, povećana a kasnije smanjena motorna aktivnost želuca i creva, povećana sekrecija pljuvačke; oko – suženje zenica a kasnije proširenje; ostali efekti – povećava koncentraciju šećera u krvi, smanjuje izmokravanje i sl. Smrt zbog nikotina nastaje kao posledica paralize respiratornog centra kojoj, skoro uvek, predhodi značajni stepen, blokade neuromišićne transmisije u nivou disajne muskulature.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]